NaKrilimaVetra

Obecavam, ovo su poslednji stihovi
u ovoj sarenoj noci...

Mislim na tebe. I zelim da ti zahvalim.
Za osmeh
Za sjaj
Za dan
Za noc
Za svitanja
Za sumrake
Za mastanja
I nadanja
Za sve...

Znam, odista znam da je ludost..
Znam i kojim drugim imenima
svoju ludost da nazovem,
ali, bas ne znam kojim imenima
da nazovem mirisljava nadanja,
iskricave osmehe,
ispucale usne...?
I kazem ti...,
uz sapat i osmeh,
da TREBAS da me sacuvas.
U mislima.
U ocima.
U uzdasima.
U recima.
Bilo gde.
Tek..., da jos nekoliko puta,
zaspim i rodim se.

Jesu, ovo su odista poslednji stihovi
u ovoj presarenoj noci...
Za tebe...
O tebi...

Izgubila sam papir
na kom su bile ispisane
dnevne obaveze lutanja..
Hoću da usporim.
Nikog ne interesuje
zašto i kuda
putujem..
Važno je da nisam tu.
Već su navikli da me nema.
A tako bih im se rado vratila..
Da li će me prihvatiti?
Već osećam da puca
vezivno tkivo svih mojih priča..
Uvek Ja, Ja i Ja.
I pukotine na sve strane
zjape prazne i plitke..
Opet, ne prestajem da pričam.
Isto.
Pomislim, možda će me
ovaj put razumeti?
Ništa.
Pauza.
Pakujem izazov u
svoj iscepani grudni koš.
Ako ništa drugo,
razumem ja njih.
Bar mislim da je tako..

Ne, nismo se mi sreli
u zivotu proslom,
sigurna sam...
Zar mislis
da bih ja dopustila
da mi nesto
tako trivijalno
kao sto je smrt,
izbrise secanje na tebe...
Nasla bih nacina
da te sacuvam,
preko granice
prenesem... Nekako...
Sakrila bih tvoj lik
u poslednji osmeh svoj,
zamenila bih
poslednju rec molitve
imenom tvojim...
Vezala bih te
za svoju dusu
kao sto bi mornari,
u nevreme,
za jarbol broda svog
sebe vezivali...
Ma, nismo se
u proslom zivotu sreli,
znam to...
Jer da smo se sreli
ja bih te ljubila...
Morala bih, znam,
odolela ti ne bih,
kao sto ti odolela nisam...
Ali, da sam te
tada ljubila,
do sada bih
sigurno umrla
od neke nepoznate
cudne bolesti
prouzrokovane
prekomernom ceznjom
za usnama tvojim...
A evo, ziva sam...
Mada, za umiranje
nikad kasno nije...
Ne, nisamo se sreli pre...
Pa, valjda nismo...
Jer da jesmo,
ja te ne bih pustila
da sada od mene odes, zar ne?
Nikada te pustila ne bih...
Samo da sam u ocima tvojim
videla da me prepoznajes...
Pa, valjda bi se i ti mene secao...
Reci mi, jesam li te srela pre?
Ne, ipak nisam...
Sad sam te srela...