NaKrilimaVetra

Ne zelim da me gledate kao budalu, imam ogledalo koje mi za to sluzi.
Ne zovite me sarlatanom, osim ako to nije neka vrsta vina.
Ne budite mi neprijatelji, to znam i sama da budem.
Ne volite me, jer cu da izgubim.
Ne mrzite me, jer ne volim kad me pobedjujete.
Ne je jedina rec koju razumem.
Ne je jedina rec koju ne razumem.
Ne zelim da sam toliko informisana.
Ne trudite se da mi ugodite, nikom pre vas to nije uspelo.
Ne trudite se da me hvalite, ja valjda znam najbolje koliko vredim, a koliko ne.
Ne pricajte mi o boljoj buducnosti, jer smo vec u njoj, pa je malo glupo.
Ne govorite o najvecim Srbima, ako to vec niste vi.
Ne pricajte da poznajete zene, zbog toga jer vam je jedna od njih to rekla.
Ne pomazite siromasnima, dovoljno im je tesko i bez vas i mene.
Ne osudjujte bogate unapred, pogotovo ako su nekad bili siromasni.
Ne pricajte mi o kulturi, ja gledam televiziju, a tamo tako ne kazu.
Ne kritikujte me sto ne citam knjige, kao da ce da im istekne rok upotrebe.
Ne terajte me da kazem nemam kad imam i imam kad nemam. A i da imam - odakle mi?
Ne terajte me da hocu kad necu, a da necu kad to stvarno zelim.
Ne prisiljavajte sebe da vam sve ovo bude jasno.

Ne je sasvim prosta rec. Znaci upravo to sto pise i misli se onako kako se izgovara.

Brini se za ovaj dan.
Zbog njega je život.
Pravi život života.
U njegovom kratkom toku je sve:
Realnost postojanja
Radost rasta
Veličanstvenost akcije
Slava snage.
Juče je samo sećanje.
A sutra je samo vizija.
Samo dobro življeno danas
Čini svako juče sećanjem na sreću
i svako sutra vizijom nade.
I zato se dobro brini za ovaj dan.

Ipak, sad znam da prepoznam dodir tvojih usana, miris tvoje koze, i kako se osecam kada se tvoje ruka obaviju oko mene... i na trenutak, i na vise od trenutka...

Lagala sam kad sam rekla da su mi sitnice dovoljne... Zelim te svakom porom svoga tela koje uhvati nemir kad god se nadje pored tebe... Zelim da u tom zagrljaju ostanem zauvek, i da taj trenutak tvojih usana na mojoj kozi traje večno...

Nemam para.

Ako gledam pozitivno , onda ni pare nemaju mene.

Prijatelji ti kazu : Daj sebe sebi. Oni drugi ti kazu daj mi sebe.

Dogovorite se vise.

Bolje mi dajte prst da povracam nego da me tom istom rukom tapsete po ramenu.

Svaki posao je posten. Nije me sramota da kopam ugalj ako treba. Nije me sramota.
Sramota ce me biti kada me budu placali.

Ne zelim da zivim vecno, zelim da zivim sad.

Ne trebaju mi vasa sranja. Imam dovoljno svojih. Navikla sam  da u zivotu nemam previse. U svakom slucaju hvala.

Ja nisam vas neprijatelj niti sam jos gore, vas prijatelj.

Nisam dovoljno glupa da bih bila toliko glupa.


Svi mi koji zivimo ovde i ovako imamo 9 zivota. Problem je u tome sto je ovo deveti.

Tako da krecem polako.



Ionako najbitnije sto imam nosim u srcu i ide svuda samnom. Na daljinskom upravljacu sam pritisnula mute. Nigde ne vole ljude koji mnogo pricaju. Pasos nisam ponela , jer ne planiram da se tako brzo vratim ako stvarno idem.

A stvarno idem.

Srecna sam i nicega se ne plasim.

Treba mnogo puta da predjem, mnoge stvare da vidim, mnogo mesta da posetim i mnogo ljudi da ponovo upoznam.

Sanjala sam te opet....sakrivao si pogled od mene ...i bio si sa drugom ...sa kakvim bolom sam se budila ...to samo zna srce moje ...dosao si samo da me rans....tvoja sam, i ranjena i tudja ....samo tvoja ...

Kada bi daljine znale koliko nedostajes donele bi te kroz prozor nocas
i spustile..tu...meni na jastuke..
zoru da osvetlis,
jutrom ruku na kosu da mi spustis i vrelim dahom ogolis samocu...
da nikad vise sama bez tebe ne osvanem..

Htela bih samo da te zagrlim, da se u tom jednom zagrljaju izgube sve suze, sve tuge, sve boli. Posle ću lako... Posle ću da živim od sećanja na taj jedan zagrljaj, jer to je život, barem moj. Sav je od sećanja i uspomena, sav je pun tebe, a tebe nigde..

Tišinom umivena , tišinom mi milovano lice , tišinom dah osetila na vratu , tišinom naslonila glavu na jastuk...i tišinom vrištim tvoje ime ...milo moje ....

Jadan je osećaj kad je osećaj jadan. Još gore je kad ne osećaš. Ne pitaj me zašto onda nisam pobegla odavde. Nije fer. Ne zato što nemam odgovor nego zato što neki ljudi nemaju pravo da me to pitaju. Nije fer.

Dešava se da mi je glupo, da me je sramota ili je taj neko jači od mene.

Najčešće ovo treće.

Još češće prvo i drugo.

Nekad mi je tastatura brža od pameti.

Kad već nisam fer prema tebi , moram da budem fer prema sebi. A ne vidim razliku, jbga

Nekad je umiranje u mom gradu sasvim normalna stvar. Ja sam živi dokaz.

Nekad ne menjam sebe nego samo ono što je ostalo od mene.

Nikad ne pišem depresivno nego neki ljudi depresivno čitaju.

Nekad i ja kažem da te volim i ti mi kažes isto. Smo se razumeli ?

Nekad si i ti pička.

Nikad nisam bila heroj. A ljudi vole heroje.

Jedini je problem što ljudi ne vole ljude.

Nekad ne objasnim ljudima ono šta jesam.

E to već nisam.

Kažu ljudi da možeš da budeš ništa ili da možeš da budeš nešto.
Ja ne mogu da budem ništa niti pristajem. Izračunajte ostalo.
Ne mogu da gazim mrave. Gaziću lešinare.
Videla sam osmeh. Videla sam suzu. Videla sam radost. Videla sam bol.
Verujem samo u ono što sam svojim očima videla.
I verujem da postoji. Iz istih razloga verujem u iskreni poljubac i kad ti neko bezuslovno voli. Više od sebe. Ili bar podjednako.
Verujem jer sam osetila to.

Ne volim ljude koji se kunu u Boga i misle da su bolji od ostalih jer su vernici.
Ne volim onu lezbejku koja je pokazala srednji prst kada je paradirala pored crkve.
Ne mrzim ih , samo ih ne volim.
Ko ne zna razliku između ne voleti i ne mrzeti, neka mrzi. Ja nemam ni želje ni vremena za to.
Radite šta god hoćete, ali ako vam je verovanje u Svevišnjeg ili Ateizam jedini ljudski kvalitet, onda ste jebeni luzeri.

Svako ko je pravi čovek živi i pušta druge da žive. Najveća stvar koju možeš da uradiš je da ne uništavaš pravo drugom da uživa u divnoj stvari koje je dobio na poklon od svojih roditelja.
Svaki dar je prokletstvo. Svako prokletstvo je dar.
Ako imaš i jedno I drugo onda si napisao sve ovo pre mene.
Moje vrline su poštenje i verovanje u ljude. Moje mane su verovanje u ljude i poštenje.
Prilično inteligentno, zar ne ? Nije. Verujem sebi na reč, zato i znam da nije.
I u još nešto sam sigurna. Ne možete da kupite boljeg čoveka za ove pare.
I dalje ne treba potcenjivati snagu mojih snova.

Sanjam par metara iznad oblaka. Zato su oni bliže zemlji od mene.
I stoje tamo gde su uvek stajali . I za mene i za vas. Neće oni nigde bez naše dozvole.
Dok im ne pošaljemo onu staru, davno dogovorenu lozinku. Sklopam oči i klik na yes.
I Sunce je tu.
I Mesec.

Ne želim da me gledate kao budalu, imam ogledalo koje mi za to služi.
Ne zovite me šarlatanom, osim ako to nije neka vrsta vina.
Ne budite mi neprijatelji, to znam i sama da budem.
Ne volite me, jer ću da izgubim.
Ne mrzite me, jer ne volim kad me pobeđujete.
Ne je jedina reč koju razumem.
Ne je jedina reč koju ne razumem.
Ne želim da sam toliko informisana.
Ne trudite se da mi ugodite, nikom pre vas to nije uspelo.
Ne trudite se da me hvalite, ja valjda znam najbolje koliko vredim, a koliko ne.
Ne pričajte mi o boljoj budućnosti, jer smo već u njoj, pa je malo glupo.
Ne govorite o najvećim Srbima, ako to već niste vi.
Ne pričajte da poznajete žene, zbog toga jer vam je jedna od njih to rekla.
Ne pomažite siromašnima, dovoljno im je teško i bez vas i mene.
Ne osuđujte bogate unapred, pogotovo ako su nekad bili siromašni.
Ne pričajte mi o kulturi, ja gledam televiziju, a tamo tako ne kažu.
Ne kritikujte me što ne čitam knjige, kao da će da im istekne rok upotrebe.
Ne terajte me da kažem nemam kad imam i imam kad nemam. A i da imam - odakle mi?
Ne terajte me da hoću kad neću, a da neću kad to stvarno želim.
Ne prisiljavajte sebe da vam sve ovo bude jasno.

Ne je sasvim prosta reč. Znači upravo to što piše i misli se onako kako se izgovara.

Ima nas boljih, ima.

Ima nas bez stakla u pogledu i legla zmija u grudima...

Ima i onih koji ne mere tudju nesrecu svojim zadovoljstvom i tudju bol kao njihov uspeh.

Ima nas boljih... mora da ima..

Cirkus se vratio u grad!

Izabrala sam svoje saputnike. Ili su oni izabrali mene...
Ne smeta mi i ako je ovo drugo.
Ako mi neko pruzi bezuslovnu ljubav nije mi previse bitno zbog cega.
Zato sto sam glupa i pametna.
Zavisi od toga sto me pitas i sta zelis od mene.
Ruzna sam i lepa. Iz istih razloga.
Zato me razumi kad kazem da nisam uvek ja kriva.
Ne ocekuj od mene da postujem svet koji ne razumem.
Uvek ti kazem ono sto mislim.
Lazem samo kad cutim.

 

Znaš,mnogo mi nedostaju neka vremena. Bolje ta neka nego ova nikakva.

Neću više, neću.Ne mogu. Nemam vremena. I onako jedva uspem da zaspim.Jednom dnevno a ponekad ni toliko.

Kao da se odigrava neko suđenje a ja sam samo živi svedok.

Samo guram reči u stomak i krivim lice u neželjenoj bolnoj grimasi.

Mozda je zatvor koža u kojoj se nalazim.

Možda je sloboda ljubav koja mi beži pred uzdahom.

Možda ja i nemam više šta da kažem.Možda ja i nemam više šta da ćutim.

Ne bih želela da bilo kome ko ovo pročita moja priča bude zbunjujuća. Kao par priča nabacanih jedna na drugu. To je kao kada se budiš noću više puta i ponovo sklopiš oči.
Moji snovi se ne nastavljaju, već je svaki priča za sebe i svaki je san za sebe. I uvek sam najbolja i uvek sam najveća ali jutro je trezvenije i bolje od mene. Neću vise da sanjam.

Ljudima koje volim želim da se snovi ispune. Možda tu negde nađem i sebe.

Sad da se vratim na sebe. Ili da krenem prema sebi. Sve u svemu—nešto. Želim da postanem nova ja. Jedini je problem što moram novo ja da napravim od starog ja.

Nije tesko ubiti čoveka. Teško je ubiti čoveka koji je čovek.
Zapamtite to. I ubice i ljudi.

Čak i kad te mrze skapiraj da je sve oke, jer znaju ti ime.I to je nešto.

Znaš, ima ljudi koji se razočaraju u sve ,sednu i čekaju smrt. Ja čekam život.

A svi imaju lek za probleme i za bolest ali niko nema lek za sreću.


Ne želim vise da sanjam. Ne mogu vise da sanjam.

Moje je pravo da budem ono što želim. Još veće je moje pravo da budem ono što ne želim.

Samo stisnem pesnicu i pokušavam da razaznam senke u mraku.
Borim se protiv košmara. To su samo snovi sa štamparskom greškom.

Niko nije imao ovakve suze. Mozda više nego ja ali nikada ovakve.
Sve suze nisu moje..


Ne mogu vise da sanjam jer nekad, kad- tad će se snovi ispuniti. Previše sam se namučila da bih bila srećna kad se snovi ispune.

Ali,sve će biti dobro ali dobro ponekad nije dovoljno.Ovaj put će morati.

Trebalo je da vidiš moje lice danas..Kao da ništa nemam. Samo ovo o cemu ti pričam.

Evo ti rame,evo ti mir
Pokrij se, ne drhti
Daruj mi tisinu svoju
Da dusom te slusati mogu.

Nasloni glavu na bedra moja
Srce ti moje uspavanku nudi.
Ti ne znas me, ni ja tebe
Veruj mi,
Sklopi oci,
Ja cu veceras cuvati strazu
Nad suzama tvojim.

Tiho u poverenju,
Blisko, bez dodira
Ti i ja ...veceras
Nevino, cisto
Susret u noci, samo radi
Susreta.
Nocas,a sutra je vec novi dan.

posle tri godine usla sam ponovo ovde.. mislila sam da sajt vise ne postoji.. kad ono ..sve je tu :)

ovih dana sam tuzna, a samo kada sam tuzna napisem po nesto, valjda je to moja cena pisanja..

dolazicu ponekad, ostavljacu nesto.. sve dok me drzi ova tuga..

  gde sam bila tri godine ne znam.. znam da sam iza sebe videla  plac, smeh, osnovnu i srednju skolu. Fakultet na koji nikad nisam isla.. roditelje, sestre rodjake. Prijatelje i one koji to nisu bili.  platu nedostojnu coveka. Snove prevelike za ovaj svet a premale za bilo sta drugo.  Reci koje su me zabolele i one koje su ispunile prazan papir.. spavanje danima. Gluposti zbog kojih me je sramota i zbog kojih nije.

I sve ono sto sam zaboravila da napisem..

Ostavljam za sobom
mladost toliko voljenu,
gde sam jos uvek imala oca i majku.
Ostavljam za sobom nerodjene snove
koje sad migriraju izgubljene
kroz pusti univerzum
cekajuci da ih neko ispunjava.
Ostavljam za sobom suze
koje su se slile
i ostavljam za sobom razapetu mladost
izmedju zivota i smrti.
Mozda ostavljam za sobom i telo,
i gledam negde od gore
Recuci: "Slobodna  sam"!

U mome snu
pronalazim samu sebe,
cak sam slobodna da letim
sa krilima andjela
i imam hrabrost jednog lava.
Tamo sam ja,
i gledam se ocima duse.
Moj san smrt je tela,
legnem u njega
onoliko puta koliko
osecam potrebu za mirom,
i tako je dobro
jer san nema potrebu za telom! 

Sta je sve ovo oko mene?

Ne mogu da disem, ne mogu da hodam.

Kao da je moja stvarnost zavrsena .

Ne mogu da se setim svog oziljka u srcu,

a isto tako ne mogu ni da pricam o njemu.

Da li osecam jos onaj bol?

...Osecam ga, kao da je tu samnom...

 

  pusti da u srce urezem crte tvog lika

  pusti da u njemu zapisem slova tvog imena

  pusti da isplacem zadnje suze na tvom ramenu...

 

 

Evo, vec se nazire, mali andjeo na buducoj slici...

Evo, vec mi se reci molitve sa usana odvojise...

 

    kandilo ikona i sveca na starom su mestu

    i sve je tu, dok ocekujem tebe

    da se pojavis kao prividjenje,

    da podaris mojoj dusi mir,

    da dodirnes moje lice

    pa da mi se desi vaskrsenje....

 

    mali andjeo na slici,doveden do savrsenstva

    molitva je do poslednje reci izrecena,

    ikona se vise u mraku ne vidi, 

    miris tamjana se vise ne oseca

    i tebe nema....

Zivot nam vraca ono sto mi drugima dajemo..

a gde je ona rec, tiha, dobra rec sto svetli u mraku

kao mali, mali oganj koji se nikada ne gasi....

Gde je rec UTEHE.....?

 

A vreme je …

Otici je bar lako ! a zabroaviti?

Lako se okrenuti! A zazmuriti!

Poljubiti! A voleti? Ispiti! A popiti? Umreti ! a ziveti?

Secati se! a sastaviti secanja po svojoj meri?

Moj najveci strah ako te pustim da odes da ces me stici u snu…

A vreme je…

Vreme je….

Svaka tuga neka bude moja. A svaki osmeh tebi poklanjam, svaku srecu I svaku radost. Odricem se tih poroka daj mi tugu I bol da budu moja sreca..

 

Raduj se! Osecam senu tvoju, I tebe van ogledala u svakom kamenu, u svakoj zili drveta koje je ikada pokusalo da raste. Osecam te u svakoj sitnici u svakoj kaplji …a govorim o jednom vec odavno dalekom… skrivenom iza laznih imena onom kog nadjete u pesmama knjigama I romanima u svim decijim pricama, o onom koji kradom jos uvek zeli pred san da mu sapucu price a zaspace pre nego se nacne krov od cokolade. Onom koji zeli da mu vetar gladi kosu.. o onom dalekom koji se nece zadrzati, a vi,cete ga se secati I onda kad ga ne bude.. o onom u dubini, a lik koji ogledalo stvara veruje,poverovacete I vi u njega. o onom cija jutra brisu sve..

Vreme je…

Svaki osmeh…svaka sreca… svaka radost.. I zelja…

Tvoja je. ostaj mi dobro mali veseljace.. i nemoj pustiti da dete nestane... ne daj rekama da te vode, povedi ti njih, ne daj se godinama i teskim snovima, cuvaj sebe najvise od sebe, pusti nek te vole, pusti nek ti pridju, dozvoli sebi da se opustis, dozvoli sebi da zaboravis..dozvoli da oprostis..dozvoli da sunce udje i u tvoja jutra.. ne trazi istinu nocu, ne trazi utehu i ne trazi razloge..sami ce doci ako ih ima..

i ne zaboravi raduj se!

osmeh leci sve...