Obecavam, ovo su poslednji stihovi
u ovoj sarenoj noci...

Mislim na tebe. I zelim da ti zahvalim.
Za osmeh
Za sjaj
Za dan
Za noc
Za svitanja
Za sumrake
Za mastanja
I nadanja
Za sve...

 

Znam, odista znam da je ludost..
Znam i kojim drugim imenima
svoju ludost da nazovem,
ali, bas ne znam kojim imenima
da nazovem mirisljava nadanja,
iskricave osmehe,
ispucale usne...?
I kazem ti...,
uz sapat i osmeh,
da TREBAS da me sacuvas.
U mislima.
U ocima.
U uzdasima.
U recima.
Bilo gde.
Tek..., da jos nekoliko puta,
zaspim i rodim se.

Jesu, ovo su odista poslednji stihovi
u ovoj presarenoj noci...
Za tebe...
O tebi...