NaKrilimaVetra

posuh ti staze ostrim trnjem,

prosao si ne trepnuvsi..

posuh ti staze mirisnim cvecem,

prosao si ne trepnuvsi...

unistih sve sto je tebi sveto,

srce ti je bilo ravnodusno...

sagradih kule i gradove za tebe,

pogled ti je spokojno pocivao na mom ramenu.

bezah od tebe,

pratio si me kao sena...

gurah te od sebe,

nikada nisi otisao...

spavah u tvom zagrljaju, nista ti ne pruzih - sve ti dadoh, bilo ti je sve jedno...

Neke izjelicke suze skotrljale su se niz moje lice, nisa bila svesna nicega oko sebe.. sem te beskrajne praznine u grudima.

Znas li koliko boli kada izggubis deo sebe, kada vise ne prepoznajes svoj odraz u ogledalu?

Plasila sam se svakog novog dana, i onoga sto on donosi.. cekala sam da makar vetar donese tvoj glas..

Korcam bilo gde, svet je i onako veliki i ne moze se oako preci..

Vreme je i onako odletelo sa selicama i ostavilo me samo u gradu.

A ja.. ostala sam kao ptica slomljenih krila koja nije mogla da odleti sa svojim jatom.

Kao covek kome su iscupali grkaljan i sada ga teraju da peva.

Putem beznadja vode me misli..

Osudjena sam za ubistvo svih prijatelja, a kako da dokazem da sam nevina, kad me je i moje srce izdalo...??!

Sedim ovde i brojim dane.. gledam kako mi sreca umire a iz ociju gubi se sjaj, ni ptice mi vise ne pevaju, samo jato crnihg vrana svilo je gnezdo u mojim ocima.samo krik ranjene srne je u mom grlu

posle toliko vremena odlucih da kuckam ponovo...

pozdravljam se koji su me zapamtili naravno i koji su me zaboravili i one koji me nikada nisu ni citali :)

aj sad.. pa srecno mi bilo ..:)