NaKrilimaVetra

Ako ste se svi vi,
koji revnosno pratite
znakove ka boljoj buducnosti,
medjusobno slozili,
da je vreme
da se dalje krene,
onda krenite...
Mene ostavite ovde,
kraj puta,
u novom pokusaju
da u zaborav srusim,
jos jedan most,
i jos jednu obalu i reku...
Nastavite vi bez mene,
tamo gde ste krenuli,
jer nema svrhe
da me vise cekate...
Zato sto i ako uspem da zaboravim,
sve mostove,
na kojima smo bili,
i sve reke,
kraj kojih samo na klupama sedeli,
i sve ulice,
po kojima smo setali,
i sva svetla zgrada,
koje smo nocu gledali,
pa, cak i ako uspem
da zaboravom prekrijem
sve sto me na ovoj zemlji
podseca na njega,
ostace mi ipak nebo
uvek sa njim zajednicko...
Evo, ja cu i nocas izvesti
svoja najlepsa secanja
pred streljacki vod...
Hraboro, bez poveza za oci...
A sutra cu tek znati
jesam li prezivela...
Zato vi ipak idite bez mene...
Ko zna kada ce to sutra doci...

.. već je jutro...
još uvek je mrak..
sama sa sobom
izmišljam život...
kako preživeti
kada znam da te nemam...?

.. vezah pertlama san..
ako i dalje budem isto sanjala,
bojim se da će me usne boleti..
a ne znam način da zaustavim misao..
osim da je zavežem za samoću..

.. drhte mi ruke pod pokrivačem..
jeza se uvukla kao ruža puzavica
i trnjem mi urezala stopala...
ako zaspim, stopiću se sa posteljom...
nestaću, kao da me nikad nije ni bilo...