NaKrilimaVetra

Isprekidanim dahom,
na staklu,
tvoje ime ispisujem...
Od topline nastajes,
u studeni nestajes
i vise te nema...
Verovatno si se vec umorio
od beskrajnih putovanja
kroz misli moje
Pa si se skrila tamo
gde se sklopljenih ociju dise...
Prstima po staklu saram,
ostavljm otiske svoje,
sa namerom,
nek se zna,
nek svi znaju,
da mi nocas nedosajes,
nek svi znaju
i nek niko ne zna...
da mi nedostajes
vise od poslednje molitve
nesrecnog coveka,
vise od decijeg pogleda
na prvo zimsko jutro
vise nego sto bi tvoja slutnja
otkriti mogla
a moja ceznja i pomisliti smela...
Rukom staklo brisem,
odlazim da oci sklopim,
da te sretnem,
da te grlim...

Ako ste se svi vi,
koji revnosno pratite
znakove ka boljoj buducnosti,
medjusobno slozili,
da je vreme
da se dalje krene,
onda krenite...
Mene ostavite ovde,
kraj puta,
u novom pokusaju
da u zaborav srusim,
jos jedan most,
i jos jednu obalu i reku...
Nastavite vi bez mene,
tamo gde ste krenuli,
jer nema svrhe
da me vise cekate...
Zato sto i ako uspem da zaboravim,
sve mostove,
na kojima smo bili,
i sve reke,
kraj kojih samo na klupama sedeli,
i sve ulice,
po kojima smo setali,
i sva svetla zgrada,
koje smo nocu gledali,
pa, cak i ako uspem
da zaboravom prekrijem
sve sto me na ovoj zemlji
podseca na njega,
ostace mi ipak nebo
uvek sa njim zajednicko...
Evo, ja cu i nocas izvesti
svoja najlepsa secanja
pred streljacki vod...
Hraboro, bez poveza za oci...
A sutra cu tek znati
jesam li prezivela...
Zato vi ipak idite bez mene...
Ko zna kada ce to sutra doci...

.. već je jutro...
još uvek je mrak..
sama sa sobom
izmišljam život...
kako preživeti
kada znam da te nemam...?

.. vezah pertlama san..
ako i dalje budem isto sanjala,
bojim se da će me usne boleti..
a ne znam način da zaustavim misao..
osim da je zavežem za samoću..

.. drhte mi ruke pod pokrivačem..
jeza se uvukla kao ruža puzavica
i trnjem mi urezala stopala...
ako zaspim, stopiću se sa posteljom...
nestaću, kao da me nikad nije ni bilo...

Kome umiru kceri bremenite ?
Pricaj mi o tome bedo pripovedacka.
Koje si ruho navukla pre ponoci ?
Koji si lazni kamen pod jezik stavila ?

Osedlao sam nebo leka da trazim.
Sav sam blistav od zezenog zlata
ispod pohabane kabanice.
Sto kaludjera sam platio da se mole,
za miris bozura, za besmrtnu amajliju.
Jezdim kroz grbavu maglu svemirsku.
Groznom pesmom u krug mi celo opojali
planine,praznine, bezzubi vilenjaci lazovi.

I... Jezivi ironicni osmeh na kraju putesestvija,
u tvom slepilu,
na grobu tvog surovog cutanja.

Razvezi ! nikad ne razvezala
ljubavi moja.

Izbrisite mi ime i prezime
precutite crkvu u kojoj krstena bese
rukom coveka, o Boze !
Precrtajte drzavljanstvo
i sve sto me
za nekog ili nesto veze.

Izbrisite mi dane, godine,
izbrisite mi vek.
Pustite me da lutam kao ovca
Bicu srecana da me zakolje vuk
a... Ne covek.

Pustite me do beskraja
nepregledna polja da mi budu pasa.
Drago mi je da sam ovcica ali...
Bozija - Ne vasa.

Ne osecam da me gaze,
Sutiranjem i bacanjem
Ja prelazim duge staze,
vidim sve...
Ja poznajem svet...

Zato sam odlucila
Da ne osecam...
Da ne obecam…
I nista me ne pogadja…
I nicega se ne secam…

Ne mogu da me povrede
Ruke koje me u vis bacaju,
Ne mogu da me pogode
Ocajnicki krici,
Ne mogu da me uvrede
Zli jezici…

Ja sam imuna na sve,
ja poznajem svet...

Nicija nisam: ni tvoja, ni njegova, ni njena...
Ne mogu da se vezem...
Ne moram da se odvezem...
Divno je biti kamen!!!

Skupila mi se dusa
u naprstak da stane
nigde pukotine da iscuri.
Samuje bez svetlosti u mraku
sanja snove bezbojne i izgubljene
u praznini nevidljivih horizonata.
Oci molite suze da ucute...
Samo jedna kap moze dusu da potopi...

Koliko je veceras grad mirisao na tebe. Veceras je noc pala samo zbog tvojih prstiju. Kako sam ih osetila... Kako bi se svet poceo okretati u suprotnom smeru... Da si tu... Kako zelim da cujem tvoj dah, tvoj uzdah... Da si tu... I da te pomirisem, da osetim da postojis... U ovoj noci koja je samo tvoja... Opet lezem sama u krevet... Da si tu... Bio bi i osmeh na licu... Da si tu... Da si samo tu... Ali sta ja znam, ja sam samo popila... I predala srca bez borbe.... Lepo spavaj andjele...

Nista ne govori,
samo od tisane budi tisa,
ne uzdisi,
jer uzdah ne cujes,
tuguj u sebi kao uvek
da te tuga ne vidi,
skrij se od sebe
i samo tvoje samoce,
suze u sebe lijes
ne bi li sprala
sa sebe teret ogromni,
dimom cigareta u sobi
ucini sebe nevidljivom,
ni pokret ne nacini
da ne pokvaris
ceremoniju svoje patnje,
misli ne mozes skriti,
dok osecas da ne postojis
tvoje misli cu kao reci
slusati…

Sad je kasno da kažeš mi
Što si davno trebao reći
Nije da neću, to želim svim srcem,
Al ja ne mogu da verujem u tvoje reči.

Šta znaš ti o kišnim noćima
Bez sna, o ponorima bez dna
O bolu i suzama šta ti znaš?
Ma, ne znaš ti ništa o samoći.

Reci gde si bio kad je plakalo srce
Gde si bio kad su zime bile
Kad su lile kiše, što me tada za ruku ne uze?
Kad od suza mokre obraze nije imao ko da briše

Ne mogu ja tebi o ljubavi da pričam
O nečemu tako nevinom i čistom
Ne vredi da ti sada objašnjavam
Ne vredi, ne mislimo o istom.

Sad je kasno da kažeš mi
Što si davno trebao reći
Nije da neću, to želim svim srcem,
Al ja ne mogu da verujem u tvoje reči.