NaKrilimaVetra

budu oci stalno plakale
i suze ce nas udaviti.
Ja cu ti i tad pruziti ruku,
na grudima cvrsto cu te uzeti.

Ako i budem umrla,nek umrem tako.

Ako bi sunce sprzilo ceo svet,
smelo cu nad tobom bdeti.
suzama bi ja ugasila plamen
i preuzela bi tvoju bol.

Ako i bude da izgorim,nek gorim tako.

Kad bi sneg padao danima i nocima stalno
i u smetovima se budemo budili,
iz sebe bi uzela toplotu,
i tvoje bi srce rado ugrejala.

Ako i bude da se smrznem,nek se smrznem tako.

Svet ako bi bio zahvacen morem
i voda,oboje nas guta,
hranila bih te vazduhom iz sebe,
bila bi tamo i ne bi te napustila.

Ako i bude da umrem,nek umrem tako.

I ako ti jos uvek verujes,
da ovo nije ljubav prema tebi,
znaci da si slep,nista ne vidis.
Pretvorila bi se u svetlo da mi verujes.

I ako ovo nije ljubav,sta je onda?

ti,mesece sto donosis spokoj
igubljenim dusama u neopisivim bolovima
ti,protektoru srca,
koja su voljena a posle ostavljena,
baci svoj uveli pogled
barem na tren,prema meni.

Ti,mesece koji vekovima cekas
da te sunce obuhvati,
cekas sa ljubavlju i suzama
tvoju vecnu ljubav,
nauci me da prodjem kroz muke
i moli da mi ljubav dodje.

Ti,mesece koji poznajes tolike tajne
uspokoji mi dusu jednim poljupcem
i ako je pisano da mi nema ljubavi
pretvori me u senku ili glinu
umiri kapak koji place
i ceznju koja mi srce slama.

Ti,mesece daruj mi iz tvoje tisine
i u jutranju rosu ugasi mi suze,
kvasi mi usne svetloscu sunca
pogledaj me duboko u oci
bar na tren,a posle nek zaboravim.

U mome snu
pronalazim samu sebe,
cak sam slobodna da letim
sa krilima andjela
i imam hrabrost jednog lava.
Tamo sam ja,
i gledam se ocima duse.
Moj san je smrt tela,
legnem u njega
onoliko puta koliko
osecam potrebu za mirom,
i tako je dobro
jer san nema potrebu za telom

Tvoj poljubac gorak od slasti
tera me da sanjam idealnu ljubav.
Tvoj pogled lepota bozanska
ponekad mi zamucuje,misli.
Ja sam kao svetionik,
koji samuje i dozvoljava
da bude udaren od ubitacnih
morskih talasa...
Gledam mesec kroz prozor
i molim se da nasa ljubav nema kraj
da ne iskoracis iz mog zivota.
Tvoja ruka nevidljivo ziva
jos uvek ne moze dodirnuti moj obraz
jos uvek me ne mozes udisati
jer ni ja nisam jos naucila
kako da te zelim.
Kako bi inace mogla da te nadjem?
Kad je tvoje lice tmurno od sjaja.

Ostavljam za sobom
mladost toliko voljenu,
gde sam jos uvek imala oca i majku.
Ostavljam za sobom nerodjene snove
koje sad migriraju izgubljene
kroz pusti univerzum
cekajuci da ih neko ispunjava.
Ostavljam za sobom suze
koje su se slile
i ostavljam za sobom razapetu mladost
izmedju zivota i smrti.
Mozda ostavljam za sobom i telo,
i gledam negde od gore
Recuci: "Slobodna  sam"!