NaKrilimaVetra

Ne pitas me kuda idem,
ni kada se vracam,
ni ocemu (ne) razmisljam.

A ipak....
...pratis otkucaje moga srca...

Ne diras mi u moj svet,
iako si deo njega...

I...posle svega...

Mi nismo mi...
Mi smo Ti i Ja...

Stvorila te tiha patnja,

bunt nedobijenih ratova,

rvolucija u mojoj dusi,

koja je mrzela ovaj svet-

sve...



...preglasno kucanje satova...

...preglasnu pesmu svatova...

...mir u svetu...

...nemir u meni...



Lako je bezati od ljudi...

Gde covek da se od sebe sakrije,

da samom sebi ne sudi,

ili presudi...



Ma, mogu me lomiti vecno-

ali mi ne mogu dirati iluzije...



Divno je imati,

divno je zeleti svoje nestio,

skrivati u sebi vesto

jednu drugu stvarnost,

svoje parce svemira,

u koje niko ne dira,

divno je pobeci od nemira...



Volim te, iluzijo!

Anestezijo!

Ublazavas bol surove istine,

tebe mogu drzati za ruku,

tebi mogu napisati poruku,

koju niko citati nece!

Iluzijo srece!



Popuni praznine,

rupe u secanju...

Rasplamsaj vatru!

Smiri patnju!

Ne odlazi nikad...



Budi uvek moja iluzija!



Jer...

...nikad ne bi mogao da postojis

na tako divan nacin,

kao sto ne postojis....

Govorim tri
vilenjacka narecja
i zato me ne razumes.
Treba li da se spustim
na nivo smrtnika
i jednostavno kazem
- Volim te -

Mogla bih i to
ali bi ubilo svu zar
onog carobnog praha:
Nemusti govor ociju,
blagi drhtaj srca,
dodir cutanja.
- Ne trazi to od mene -

Podigni pogled
i uci da pricas
bez reci.
Da drhtis bez zime.
Da me mazis
ocima.

Daj mi ruku
i osetices me.
Pogledaj me u oci
i raumeces me.
Nauci da lebdis
izmedju prostora.

Ja sam svugde
gde si ti.

Pod reflektorima
Svaki moj pokret
Odaje sigurnost
I ti vidiš samo
Raskoš spoljašnjeg sjaja
A ne znaš šta u sebi skrivam
I ne znaš kako je
Svakog dana gledati
Najdraže oči
I uzalud čekati
Da sudare se pogledi
Piti tugu
Gutljaj po gutljaj
Iz čaše koja nema dna
I tešiti druge
A sam biti bez utehe
Smijati se
Sopstvenom bolu u lice
A kad ne gleda niko
Plakati
Sam
Zaboravljen

I nikome,
Nikome ne nedostajati...

Oprosti mi,
Ja uvek biram teži put...

Promrzlo granje u nemome kriku
Oblaci svoju ledeno belu odoru
Pahulje krupne boje ovu tuznu sliku
Opet prezivljavam svoju najvecu moru.
Sad mi se sve sto drago mi je bilo
Pretvara u avet praznih ociju nemu
Sve ono crno u dusi sto se skrilo
Izlazi da nahrani strahotu njenu.
Opet sama stojim u ovoj sumornoj noci
Ponovo odbrojavam dane do smrti
I samo zelim vecni mir koji ce doci
Kada ce planeta prestati da mi se vrti.